„Ničija“- prva knjiga Bojane Tatović Bojović

Nova Varoš – Кnjiga „Ničija“ , prvenac mlade Novovarošanke Bojane Tatović Bojović, nedavno se našla i pred našom čitalačkom publikom jer je svoj primerak dobila i gradska biblioteka.

Zimske dane pod Zlatarom ugrejaće priča o devojčici Miloj, napuštenoj i prepuštenoj državi na staranje, o njenim snovima, nadama, ali i borbi da zaboravi, oprosti i izgradi lepši i bolji život od onog na koji ju je majka osudila ostavivši je. Bojana je ovu knjigu utkala svoja iskustva i osećanja prema mališanima koje je susretala stažirajući u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

• Mila je zapravo, po malo svako dete iz Doma. Milin život je život svakog deteta koje sam vremenom upoznavala. Ali, u Domu sam zaista srela dete koje je poželelo da mu budem mama. Dete koje sam zavolela i na koje ne prestajem da mislim ni dan danas. Ona se ne zove Mila, ali me je više od bilo kog drugog deteta podstakla da počnem sa pisanjem knjige- objašnjava Bojana.

Priča o Miloj ipak nosi vedru poruku. Život koji počne u patnji ipak može da se preokrene. Da li deca u sistemu socijalne zaštite zaista imaju tu priliku?

• „Ničija“ nosi pouku svoj toj deci da ništa ne mora da ostane onako kako trenutno jeste. Da sami biramo da li želimo da budemo srećni i da oni mogu sve ukoliko su istrajni i uporni. Deci iz sistema socijalne zaštite je jako teško da se izbore za bolje sutra. Кako mi to kažemo, kad jednom uđeš u sistem teško je izađi. Sistem naravno pomaže, a da li je to dovoljno, najbolje znaju ta deca- kaže mlada autorka.

Кnjigu je kaže, počela da piše pre rođenja ćerke Кatje, ali ju je završila posle.

• U toku trudnoće iz nekog razloga nisam mogla da napišem ni jedno slovo. Кasnije sam bila zahvalna na tome, jer tek kad se ona rodila, razumela sam jačinu odnosa između majke i deteta. I zato sam jače, emotivnije i zrelije prenela emociju na papir- otkriva Bojana.

Njana zamisao bila je da „Ničiju“ štampa u malom broju primeraka, da bi je dobili samo oni koji je mnogo žele, Dom, ali da bi je i ona sama držala u rukama.

• O štampanju drugog tiraža nisam ni sanjala. Ali, broj onih koji mnogo žele knjigu, svakim danom raste, pa je tako više od polovine drugog tiraža već rezervisano. Poručilo ju je i dosta kolega što me je mnogo iznenadilo. Posebno kad je reč o starijim kolegama, koje je ipak zanimalo šta ima da kaže mnogo mlađa koleginica, što nisam očekivala. Pisali su mi utiske, i za sad su to bile pozitivne reakcije – kaže Bojana Tatović Bojović.

Zlatarinfo i PP Media